Teorija Zavjere - Teorija Zavere
  • Sep : 17 : 2015 - Nastanak novca
  • Aug : 13 : 2015 - Komentari

PONOVLJENA ISTORIJA – AMERIČKI PREDSEDNICI

Američki predsednici

Prorok Isaija: “Objavite nam šta je prvo bilo,

da promislimo i poznamo šta će biti iza toga…”

U istoriji američkih spoljnopolitičkih odnosa sa Evropom, izdvajaju se dva kardinalna perioda. Spoljnopolitički kamen temeljac prvog perioda (kraj XVIII i prve decenije XIX veka), bio je: proterivanje evropskih kolonijalnih sila sa severnoameričkog kontinenta i politika izolacije,ili nemešanja u međuevropske sporove. Glavni protagonisti ove spoljnopolitičke orijentacije bili su Džordž Vašington, kao začetniki Džejms Monro i Džon Kvinsi Adams, kao nastavljači. Poslednja dvojica su tvorci doktrina „Amerika Amerikancima“ i Monroove doktrine. Usvajanjem ovih doktrina, spoljna politika SAD prema Evropi je definitivno uobličena i sprovođena u narednim decenijama.

U drugom kardinalnom periodu (prvapolovinaXX veka) dolazi do potpunog obrta u američko– evropskimodnosima. SAD napuštaju politiku izolacije i postaju ključni učesnik u međuevropskim sporovima. Krajnji doseg te politike je: praktična kolonizacija dela evropskog kontinenta. Krug se potpuno zatvorio,tako što je bivša evropska kolonija postala evropski kolonizator. Glavni protagonisti te druge politike su Vudro Vilson, kao začetniki Frenklin Ruzvelta i Hari Trumanom, kao nastavljači (Trumanova doktrina).

Pozabavimo se u nastavku ove analize osnovnim biografskim elementima spomenutih američkih predsednika. Začetnik prve politike, DŽordž Vašington, rođenje 1732.godine, predsednik SAD je postao 1789, a drugi mandat je dobio 1793. Na kraju Vašington je umro decembra 1799. godine. Začetnik druge politike, Vudro Vilson, rođenje 1856. godine. Predsednik SAD je postao 1913, a drugi mandat je dobio 1917. Vilson je umro februara 1924 godine.Šta je u ova dva niza godina čudno? Vilson je rođen 124 godine posle Vašingtona, postao je predsednik SAD 124 godine posle Vašingtona, drugi mandat je takođe dobio 124 godine posle Vašingtona i umroje 124 godine posle Vašingtona.

Džejms Monro rođenje 1758. godine. Prvi put je postao predsednik SAD 1817, a drugi put 1821. godine Ako se na Monroove godine dodaju po 124 godineVašington-Vilsonovog vremenskog raspona, dobijaju se: 1882, 1941. i 1945. I gle, Frenklin Ruzvelt je rođen 1882, a 1941. i 1945. godine inaugurisanje (treći i četvrti put) za predsednika SAD. Na početku četvrtog mandata Ruzvelt je umro, a na mestu predsednika nasledio ga je potpredsednik Hari Truman. I Truman je rođen oko 124 godine posle Monroa. Nakon Monroa, predsednik SAD je postao Džon Kvinsi Adams, a 124 godine kasnije, posle mandata koji je nasledio bez predsedničkih izbora od Ruzvelta, Truman je izabran za predsednika SAD.

Adams – Truman

Ne samo da je 124 godine posle Adamsa, Truman izabran za predsednika SAD, već je 124 godine posle Adamsa i umro.

1825 – Džon K. Adams, predsednik SAD.

1949 – Hari Truman, predsednik SAD.

Međuvreme: 124 godine.

1848 – Smrt Džona K. Adamsa.

1972 – Smrt Hari Trumana.

Međuvreme: 124 godine.

Naslednik Adamsa na čelu SAD je Endrju Džekson, a naslednik Trumana je Dvajt Ajzenhauer.

Džekson – Ajzenhauer

Ajzenhauer je, rođen oko 124 godine posle Džeksona, postao je predsednik SAD 124 godine posle Džeksona, dobio je drugi predsednički mandat 124 godine posle Džeksona i umro je 124 godine posle Džeksona.

767 – Rođen Endrju Džekson.

1890 – Rođen Dvajt Ajzenhauer.

Međuvreme: 124 (-1) godine.

1829 – Endrju Džekson, predsednik.

1953 – Dvajt Ajzenhauer, predsednik.

Međuvreme: 124 godine.

1833 – Endrju Džekson, predsednik (drugi mandat).

1957 – Dvajt Ajzenhauer, predsednik (drugi mandat).

Međuvreme: 124 godine.

1845 – Smrt Endrju Džeksona.

1969 – Smrt Dvajta Ajzenhauera.

Međuvreme: 124 godine.

Osnovni biografski elementi nekog predsednika (ili bilo kog vladara), se po istom vremenskom ritmu, kao što je pokazano, mogu ponoviti u jednom nasledniku. Međutim, to nije jedina varijanta ritmičkog preslikavanja istoznačnih istorijskih zbivanja. U nekim slučajevima, osnovne biografske elemente dvojice predsednika, mogu unakrsno naslediti dvojica njihovih naslednika.

Zakari Tejlor i Džon Tajler – Lindon DŽonson i Ričard Nikson

Lindon Džonson je rođen 124 godine posle Zakari Tejlora i umro je oko 124 godine posle Zakari Tejlora, ali je izabran za predsednika SAD 124 godine posle Džona Tajlera. Ričard Nikson je rođen oko 124 godine posle Džona Tajlera i umro je oko 124 godine posle Džona Tajlera, ali je izabran za predsednika SAD 124 godine posle Zakari Tejlora.

1784 – Rođen Zakari Tejlor.

1908 – Rođen Lindon Džonson.

Međuvreme: 124 godine.

1841 – Džon Tajler, predsednik.

1865 – Lindon Džonson predsednik.

Međuvreme: 124 godine.

1845 – Kraj predsedničke vladavine DŽona Tajlera.

1969 – Kraj predsedničke vladavine Lindona DŽonsona.

Međuvreme: 124 godine.

1850 – Smrt Zakari Tejlora.

1973 – Smrt Lindona DŽonsona.

Međuvreme: 124 (-1) godine.

*

1790 – Rođen DŽon Tajler.

1913 – Rođen Ričard Nikson.

Međuvreme: 124 (-1) godine.

1849 – Zakari Tejlor, predsednik.

1973 – Ričard Nikson, predsednik.

Međuvreme: 124 godine.

1850 – Kraj predsedničke vladavine Zakari Tejlora,

(umro u drugoj godini predsedničkog mandata).

1974 – Kraj predsedničke vladavine Ričarda Niksona

(smenjen u drugoj godini predsedničkog mandata).

Međuvreme: 124 godine.

1862 – Smrt Džona Tajlera.

1994 – Smrt Ričarda Niksona.

Međuvreme: 124 (-2) godine.

*

Srpski narod je postao ne posredna žrtva američke neokolonijalne politike u vreme predsednikovanja Bila Klintona i Džordža Buša. Bil Klinton je rođen 1946. godine. Prvi put je postao predsednik SAD1993, a drugi put 1997. Koji je predsednik SAD rođen 124 godine pre Klintona? Julisiz Grant. Ko je124 godine pre Klintona izabran za predsednika SAD? Julisiz Grant. Ko je 124 godine pre Klintona po drugi put izabran za predsednika SAD? Julisiz Grant. Potpredsednik SAD u Klintonovo vreme bio je Al Gor. Gor je rođen 1948. godine, a potpredsednik je postao 1993. Koji je američki potpredsednik rođen oko 124 godine pre Ala Gora? Skajler Kolfaks, potpredsednik SAD u vreme predsedničkog mandata Julisiza Granta. Ko je postao predsednik SAD 124 godine pre Gora? Opet Skajler Kolfaks.

1822 – Rođen Julisiz Grant.

1946 – Rođen Bil Klinton.

Međuvreme: 124 godine.

1869 – Julisiz Grant, predsednik.

1993 – Bil Klinton, predsednik.

Međuvreme: 124 godine.

1823 – Rođen Skajler Kolfaks.

1948 – Rođen AlGor.

Međuvreme: 124 (+1) godine.

1869 – Skajler Kolfaks, potpredsednik.

1993 – Al Gor, potpredsednik.

Međuvreme: 124 godine.

Bila Klintona je 2001. na mestu predsednika SAD nasledio Džordž Buš Mlađi. Buš Mlađi je rođen iste 1946.  godine kad i njegov prethodnik Klinton. Julisiza Granta je 1877. nasledio Raderford Hejz. I Hejz je rođeniste 1822. godine, kad i njegov prethodnik Grant. Vremenski raspon između rođenja Hejza i Buša Mlađeg je, naravno, 124 godine. To važi i za njihove potpredsednike Dika Čejnija i Vilijama Vilera. (Buš stariji je rođen 124 godine posle Milarda Filmora).

1822 – Rođen RadefordHejz.

1946 – Rođen Džordž Buš Mlađi.

Međuvreme: 124 godine.

1877 – Radeford Hejz, predsednik.

2001 – Džordž Buš Mlađi, predsednik.

Međuvreme: 124 godine.

1819 – Rođen Vilijam Viler.

1941 – Rođen Dik Čejni.

Međuvreme: 124 (-2) godine.

1877 – Vilijam Viler, potpredsednik.

2001 – Dik Čejni, potpredsednik.

Međuvreme: 124 godine.

Da li se na osnovu ovog pravila, još krajem 2007. godine, moglo predvideti ko će 2009. naslediti Džordža Buša? Moglo je i bilo je predviđeno. Evo kako: oduzimanjem 124 godineod 2009. dobijenaje 1885. Te godine je predsednik SAD postao Grover Klivlend. Klivlend je rođen 1837. godine. Dodavanjem 124 godine na Klivlendovu godinu rođenja, dobijena je 1961. Proverite, koje je godine rođen BarakObama? Potpredsednik SAD u vreme Klivlendovog predsednikovanja bio je Tomas Hendriks. Hendriks je bio 18. godina stariji od Klivlenda. Proverite, koliko je godina Džozef Bajden stariji od Obame?

1837 – Rođen Grover Klivlend.

1961 – Rođen Barak Obama.

Međuvreme: 124 godine.

1885 – Grover Klivlend, predsednik.

2009 – Barak Obama, predsednik.

Međuvreme: 124 godine.

1819 – Rođen Tomas Hendriks.

1942 – Rođen DŽozef Bajden.

Međuvreme: 124 (-1) godine.

1885 – Tomas Hendriks, potpredsednik.

2009 – Džozef Bajden, potpredsednik.

Međuvreme: 124 godine.

Američki predsednici – drugi deo

U američkoj istoriji ritam od 100 godina je komplementaran ritmu od 124 godine. Primeri koji slede, poslužiće kao ilustracija ove tvrdnje.

Vašington – Harison

1732 – Rođen Džordž Vašington, prvi predsednik SAD.

1833 – Rođen Bendžamin Harison.

Međuvreme: 100 (+1) godina.

1789 – Džordž Vašington postaje predsednik SAD .

1889 – Bendžamin Harison postaje predsednik SAD.

Međuvreme: 100 godina.

1799 – Smrt Džordža Vašingtona.

1901 – Smrt Bendžamina Harisona.

Međuvreme: 100 (+2) godine…

… Džekson i Van Bjuren – Ruzvelt

Po stogodišnjoj ritmici, prvi predsednički mandat Frenklina Ruzvelta je replika mandata Endrju DŽeksona, a drugi, replika mandata Martina van Bjurena. Ruzvelt se rodio 100 godina posle Van Bjurena, a umro je 100 godina DŽeksona.

1782 – Rođen Martin Van Bjuren.

1882 – Rođen Frenklin Ruzvelt.

Međuvreme: 100 godina.

1833 – Endrju Džekson, predsednik SAD.

1933 – Frenklin Ruzvelt, predsednik SAD (prvi mandat).

Međuvreme: 100 godina.

1837 – Martim Van Bjuren, predsednik SAD.

1937 – Frenklin Ruzvelt, predsednik SAD (drugi mandat).

Međuvreme: 100 godina.

1845 – Smrt Endrju Džeksona.

1945 – Smrt Frenklina Ruzvelta.

Međuvreme: 100 godina.

Naslednik Frenklina Ruzvelta na mestu predsednika SAD, bio je Hari Truman.

Tejlor i Filmor – Truman

1784 – Rođen Zakari Tejlor.

1884 – Rođen Hari Truman.

Međuvreme: 100 godina.

1849 – Zakari Tejlor, predsednok SAD.

1949 – Hari Truman, predsednik SAD.

Međuvreme: 100 godina.

U prvoj polovini predsedničkog mandata umro je Zakari Tejlor, a na položaju predsednika SAD nasledio ga je potpredsednik Milard Filmor. Prisetimo se: i Hari Truman je kao potpredsednik nasledio Frenklina Ruzvelta, koji je umro u prvoj polovini svog poslednjeg predsedničkog mandata.

1853 – Kraj predsedničke vladavine Milarda Filmora.

1953 – Kraj predsedničke vladavine Hari Trumana.

Međuvreme: 100 godina.

1873 – Smrt Milarda Filmora.

1972 – Smrt Hari Trumana.

Međuvreme: 100 (-1) godina.

Posle Hari Trumana predsednik SAD je postao Dvajt Ajzenhauer. Prvi mandat predsednika Ajzenhauera je replika predsedničkog mandata Frenklina Pirsa, a drugi, replika mandata Džejmsa Bjukenena. Pirs je postao predsednik SAD 100 godina pre Ajzenhauera i umro je 100 godina pre Ajzenhauera. Ajzenhauer je rođen oko 100 godina posle Bjukenena, izabran je za predsednika SAD 100 godina posle Bjukenena i umro je oko 100 godina posle Bjukenena.

Bjukenen – Ajzenhauer

1791 – Rođen Džejms Bjukenen.

1890 – Rođen Dvajt Ajzenhauer.

Međuvreme: 100 (-1) godina.

1857 – Džejms Bjukenen, predsednik SAD.

1957 – Dvajt Ajzenhauer, predsednik SAD (drugi mandat).

Međuvreme: 100 godina.

1861 – Kraj predsedničke vladavine Džejmsa Bjukenena.

1961 – Kraj predsedničke vladavine Dvajta Ajzenhauera.

Međuvreme: 100 godina.

1868– Smrt Džejmsa Bjukenena (i Frenklina Pirsa – 1869).

1969 – Smrt Dvajta Ajzenhauera.

Međuvreme: 100 (+1) godina.

Bjukenena je na predsedničkom položaju nasledio Abraham Linkoln, a Ajzenhauera, Džon Kenedi.

Linkoln – Kenedi

Vladavine američkih predsednika Abrahama Likonkolna i Džona Kenedija su prekinute nasilno. Njihova ubistva su pratile čudne koincidencije, o kojima je mnogo pisano: „Džon Vilks But ubio je Linkolna u pozorištu, a potom je pobegao u skladište. Kenedija je Li Harvi Osvald pogodio iz skladišta, odakle je potom pobegao u pozorište. U oba slučaja metak je pogodio glavu žrtve. Obojica su ubijena u prisustvu svojih žena. Imena atentatora imaju po tri reči i u engleskom originalu po petnaest slova. Predsednik posle Linkolna postao je Džonson, a Džonson je nasledio i Kenedija. Linkolnov sekretar zvao se Kenedi, a Kenedijev Linkoln …“[1]

Posebno je interesantna ritmika osnovnih biografskih elemenata ovih američkih predsednika, njihovih potpredsednika i atentatora.

1839 – Rođen Džon Vilks But (Linkolnov ubica).

1939 – Rođen Li Harvi Osvald (Kenedijev ubica).

Međuvreme: 100 godina.

1861 – Linkoln postaje predsednik SAD.

1961 – Kenedi postaje predsednik SAD.

Međuvreme: 100 godina.

1865 – Ubijen Abraham Linkoln.

1963 – Ubijen Džon Kenedi.

Međuvreme: 100 (-2) godina

1865 – Ubijen Džon Vilks But.

1863 – Ubijen Li Harvi Osvald.

Međuvreme: 100 (-2) godina.

DŽonson – DŽonson

1808 – Rođen Endrju Džonson (Linkolnov potpredsednik i naslednik).

1908 – Rođen Lindon Džonson (Kenedijev potpredsednik i naslednik).

Međuvreme: 100 godina.

1865 – Endrju Džonson postaje predsednik SAD.

1963 – Lindon Džonson postaje predsednik SAD.

Međuvreme: 100 (-2) godina.

1869 – Kraj predsedničke vladavine Endrju Džonsona.

1969 – Kraj predsedničke vladavine Lindona Džonsona.

Međuvreme: 100 godina.

1875 – Smrt Endrju Džonsona.

1973 – Smrt Lindona Džonsona.

Međuvreme: 100 (-2) godine…

 

preuzeto sa sajta www.ninicninic.com

Featured Video

Nastanak novca

Posted on Sep - 17 - 2015

0 Comment

Komentari

Posted on Aug - 13 - 2015

2 Comments

Komentari

Posted on Aug - 13 - 2015

2 Comments

Nastanak novca

Posted on Sep - 17 - 2015

0 Comment

Twitter updates

RSS not configured

Sponsors

  • Free YouTube Views

<\/body>